Komentari i citati

Izbor komentara i citata

U velikom broju pozorišnih kritika ističu se umeće i hrabrost Miodraga Ilića u izboru aktuelne teme, majstorstvo u komponovanju dramske strukture i karakterizaciji likova, u vođenju radnje koja je uvek zanimljiva i ispunjena tenzijom, u pisanju duhovitog, životnog dijaloga. Njegove drame su besprekorne kako po formi,strukturi i jeziku, tako isto, a možda i najviše po intelektualnom humanističkomangažovanju, po progresinoj misli i oplemenjujućem dejstvu”… (Prof. Dr Miroslav Stojanović:   ”Društveno angažovanje u dramskom delu Miodraga Ilića”).

 

Povodom praizvedbe Ilićeve tragikomedije “Valcer poručnika Nidrigena” u Hrvatskom narodnom kazalištu u Rijeci, izrečene su i napisane ocene u kojima se ovo delo upoređuje sa delima Miroslava Krleže (“Finalmente un autore sulle orme di Krleža”, La Voce del Popolo)), odnosno sa delima Musila, Bucatija, Kafke, Fon Horvata, Sartra, Pazolinija, Orvela, Brešana, Šnajdera… (“Veliki doživljaj teatra”, “Novi list). A povodom nekoliko postavki Ilićeve drame “San zimske noći”, list “Politika” objavio je ocenu jednog od najboljih savremenih dramskih pisaca, Andreja Hinga, koji kaže: Konačno smo dobilitekst u kojem istorija govori i urla i stenje i jeca i šapuće na sudbinski način, kroz usta žive, izvanredno zanimljive ličnosti…. Kao stari teatarski praktik bio sam oduševljen sigurnošću dramskog postupka: moderna analitska forma, tzv. otvorena forma, često dovodi do dramatičnog raspadanja priče i do raspadanja karaktera; Iliću je uspela totalna konzistentnost u naraciji i psihologiji glavnog junaka, a to je mnogo… Magistralna je scena sa Ciganima, finale! Kakva parada likova, kakvo bogatstvosituacija. Na tom prizoru specijalnočestitam. (“Politika”,  16. decembar 1983.).

 

 Kritičar Petar Džadžić u svojoj recenziji Ilićevog romana „Gde je kraj ulice“ piše: Mi imamo malo poznatih dela koja na autentičan iupečatljiv način govore o tektonskom potresu koji je zadesio srpsku građansku klasu i o istinskoj individualnoj i kolektivnoj tragici kojom su ta događanja obeležena… Tek u novije vreme čuli su se autentični glasovi Slobodana Selenića (“Pismo/glava”, “Očevi i oci”), kao i Svetlane Velmar-Janković (“Lagum”). Ta dela vratila su dignitet žrtvama tretiranim tako često kao otpad istorije”. Među ova vrhunska dela o sudbini građanstva u nevremenu istorijeuključuje se, ja u to čvrsto verujem, i proza Miodraga Ilića. Ovaj roman je uzbudljiv, jedrim jezikom pisan, potresan, ubedljiv, dosledan u svom realističkom oblikovanju građe, human, a biće podjednako blizak i intelektualnoj i manje intelektualnoj publici”.

 

Povodom istog romana kritičar u listu “Borba” zaključuje: “Kao intelektualac modernog senzibiliteta Miodrag Ilić je sa izuzetnim enciklopedijskim znanjem, ali i sa gotovo lirskim osećanjem u svoj roman uneo čitav naš 20. vek. Efikasnim i reljefnim pričama označio je ključna mesta u njemu, pa je i sam vek preobrazio u junaka romana, koji nije za njega samo vreme, već i Neko koji oseća, koji mislim i govori… Suočeni sa tim Ilićevim pričama shvatamo da je on veliki majstor pripovedanja, sugestivan i atraktivan u iskazu, u čijem pripovedanju je sve u funkciji istorijskog i filozofskog mišljenja, a iznad svega podređeno razjašnjavanju čoveka usvim životnim situacijama…. ( “Pamćenja i priviđenja”, “Borba.)

 
 Share on Facebook Share on Twitter Share on Reddit Share on LinkedIn

Dela

in Dela

Dela                                                                                                           

Pozorišne drame                                                                                                                  

/Iz savremenog života/

Pred slepim zidom

Kameleoni

Kafana u luci

San zimske noći

Mašina za teror

Vukomanov povratak

Ekvilibristi ili ljubav do groba

Ribe na drveću

Uhvati zvezdu padalicu

Kao ptice nebeske

Apisova kletva

/Istorijske/ 

Ćutnje Slobodana Radenika (po motivima romana O. Daviča, sa S. Stojanovićem)

Puč (Dušan Silni)

Hajkuna od Udbina

Legenda o zemlji Lazarevoj

Apis

Dragi moj fireru

/Dramske metafore/

Ilon – iščezli grad

Valcer poručnika Nidrigena

/Komedije/

Pogreb nezahvalnika

Veštac

Psi

/Biografske/

Kopernik

Žanka


Jeretik (o Baruhu de Spinozi)

Krik iz crne šume (o Martinu Hajdegeru)

/Dramatizacije/

Šala (po romanu Milana Kundere)

TV, radio-drame,scenarija

Polikarp (radio)

Brodolom i kako ga izvesti  (radio)

Fontana ala Mediči (radio)

Čovek koji je zaustavio sunce (TV)

Operacija (TV)

Kod Londona (TV serija)

Bube u glavi (film)

Ljubavnik Lili Marlen (film)

Dokumentarni filmovi

Džin na dnu mora – operacija Zenta

Dokumentarne TV serije

Medijske imperije (8 emisija)

Quo vadis, svete? (10 emisija)

Za bolji svet (26 emisija)

Taj veliki mali svet (8 emisija)

Izazovi demokratije (10 emisija)

/Napomena:  Snimajući dokumentarne TV emisije u 16 zemalja intervjuisa 147 istaknutih intelektualaca, filozofa, naučnika, političara i umetnika, među kojima N. Čomskog, Z. Bžežinskog, V. Volkova, Huang Ce Mina, loda Karingtona. Ž. Mari de la Gorsa, lorda Ovena, Bila Klintona, Mišela Kolona, Lorensa Iglbergera, Helenu Guskovu…

Proza

Svedok u bekstvu (roman)

Pogreb u Taksonu (roman, pod pseudonimom Roj Patrik)

Gde je kraj ulice? (roman)

Izlet u Amsterdam (novele)

Prohujalo sa košavom (roman)

Knjige  – publicistički radovi

Laži dugih nogu – medijski rat i oko njega

Medijske imperije

Quo vadis, svete?

Televizijsko novinarstvo

Rađanje televizijske profesije

Feljtoni

Igre kažnjene smrću

Novi opasni svet

Ika Panić – srpski Šindler

Čemu stremi Amerika

Prevodi 

Ema udova Đokasta (drama Alberta Savinija, italijanski)

Neprijatelj naroda (drama H. Ibzena u adaptacioji A.- Milera, engleski)

Alisa u ogledalu (proza za decu Luisa. Kerola, engleski)

Ostalo

Članci, eseji, rasprave, humoreske, prevodi, pozorišne kritike, u časopisima „Književnost“,“Film“, „Scena“, „Drama“, te u listovima „Beogradska nedelja“, „Književne novine, „Večernje novosti“ 

 
 Share on Facebook Share on Twitter Share on Reddit Share on LinkedIn

Biografija

Miodrag Ilić, srpski književnik, pretežno dramski pisac, publicist, novinar, prevodilac i pedagog

Rodio se  i školovao u Beogradu.

Godine 1961. diplomirao engleski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu, a 1966. završio studije dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Josipa Kulundžića.

Bio zaposlen kao novinar (saradnik i urednik) u „Večernjim novostima“, „Beogradskoj nedelji“, „Radio TV reviji“ i Televiziji Beograd (RTS).

Miodrag IlićBio na položajima upravnika Beogradskog dramskog pozorišta (1975-80), direktora Drame Narodnog pozorišta (1982-90) i direktora Programa za inostranstvo RTS (1990-97).

Član je Udruženja književnika Srbije od 1967. Osnovao Udruženje dramskih pisaca Srbije (sa Đ. Lebovićem i M. Đurđevićem) 1976. i bio predsednik ovog udruženja (1978-80).

Napisao je 26 pozorišnih drama, izvođenih na mnogim scenama u zemlji i inostranstvu, odnosno preko radija, ili objavljenih u grupnim i samostalnim izdanjima.

Njegove radio-drame (9 naslova) emitovane su na programima radio-stanica u bivšoj Jugoslaviji, a jedna na programu SFB (Berlin), dok je dve Ilićeve TV drame prikazala RTS. Prevodio je dramska i prozna dela sa engleskog i italijanskog jezika, a u dugom periodu i popularni humoristički strip „Porodica Tarana“, objavljivan u „Večernjim novostima“ (1962-1989).

Kao televizijski autor realizovao je pet veoma zapaženih dokumentarnik serija istraživačkog žanra, od kojih su dve („Medijske imperije“ i „Quo vadis, svete?“) pretočene u knjige. Posvetio se feljtonistici, teorijskom radu u sferi žurnalizma i dramaturgije elektronskih medija, kao autor stručnih tekstova i pedagog.

 
 Share on Facebook Share on Twitter Share on Reddit Share on LinkedIn